Или: ако су се Олимпијске игре завршиле сатанским плесом Златног човека, да ли и овај „наш“ борац за литијум, очекује одело од златних шљокица од Кинеза из Бора и Мајданпека?
Викенд сам провео у Нишу и Београду! А штооо?! Како штооо? Пошто више не верујем медијима, хтео сам да видим својим очима шта се дешава на та два протеста. Пропустио сам, бре због тога наступ Наташе Беквалац у Белој Паланци у време Баницијаде, а женска је мазнула 16.000 евра, а запослени у општини су тек примили јануарску плату!
Ииии, како је било на протестима? Па, било је добре, поштене енергије, мада је Ниш, по мени мало подбацио, а у Београду је протест злоупотребљен. Јер, чим је и последњи говорник завршио, Кокановић, тако му је име, позвао је окупљене грађане да пођу за њим до Газеле, а онда ће тамо да се поделе у две колоне!? А зашто се тамо иде, еее, то није речено! И, одмах, је мени, превејаном шездесетосмашу, ту нешто засмрдело те нисам, као овца, пошао у колону улицом Кнеза Милоша ка Газели. Остао сам у башти хотела „Москва“ одакле сам протестни скуп пратио окружен ко зна којим све службама које су се, одувек, окупљале на овом култном месту.
Почело је да ме копка; ко је ово спонтано окупљање народа злоупотребио? Марија Захарова је, два дана пре тога, трубила да се „у Србији спрема државни удар и ликвидација Вучића“. Наводно, то су припремали Енглези, али причало се у сарадњи са Путином, јер им је мој Алек дозлогрдио и, изгледа, да се отргао свакој контроли. Али, шта ако је мој Алек смислио блокирање железничког и друмског саобраћаја на „Прокопу“ и на Газели?! И, уопште није важно да ли су они што су се везивали за шине били пијани или дрогирани; они су своје улоге солидно обавили. Добро, биће месец дана у затвору, али то ће уредно наплатити. А везивање за шине нису измислили они мада се томе оно сељаче из Житорађе бог зна како чуди, а овамо шеснаест година ради у полицији. Ту се присећам да су се немачки Зелени везивали за шине када су вагони са нуклеарним отпадом из немачких атомских централа кретали ка Југославији. Али, то су била друга времена, а онда је БНД убила Петру Кели и на њено место поставила таксисту Јошку Фишера за вођу немачких Зелених и све је отишло до ђавола. А Зоран Ђинђић се хвалио да је близак са Јошком Фишером и све ми је било јасно. Него било па прошло, сада Ћута влада, а мој Алек се спрема да крене по Србији и смирује страхове народа од копања литијума и да им објашњава успешне стопе раста. Али, никако да објасни како то плате и пензије расту, а народ гладује.
У недељу се, коначно, завршила Олимпијада у Паризу, и, једва сам чекао да видим њено свечано затварање. Томаш Тараба, заменик словачког премијера је, још 30. јула, изјавио да неће учествовати у завршеној церемонији затварања, јер ће ове Олимпијске игре „остати симбол дегенерисане декаденције која је злоупотребила лепоту спорта“. Али, гле, сатанизам није био тако нападан као на свечаном отварању. Искоришћена је само хеленска скулптура обезглављене Нике из Самотраке око које су се врзмали, као мишеви, безличне људске фигуре у сивим костимима и пентрали се по металним олимпијским круговима. Али, свему је претходио силазак Златног човека са неба!
Златни човек је био ужасна изгледа; уместо очију два танка прореза, а лице гуштера и сав, од главе до пете, у златним шљокицама. Тај монструозни Златни човек руководио је хаотичним плесом сивих људских фигура. Када су олимпијски кругови пошли ка небу, сиве фигуре направиле су пирамиду од својих тела, а на врху те пирамиде стајао је Златни човек! Тиме је свима на овој планети стављено до знања да нама управља Сатана у лику Златног човека!
Тада су ми, одједном, преселе и златне медаље наших олимпијаца. Јер, ако ћемо поштено, још од древне Атине само се најбољи дижу у небеса, а ми остали треба да им се дивимо и да их славимо, малтене, као божанства! А, башка, што сам се сетио да је, недавно, уметник Драгољуб Раша Тодосијевић, лауреат Удружења ликовних уметника Србије добио 200 евра као награду за животно дело, а олимпијци добише и по 200.000 евра, човече! Да ли зато олимпијци нису ни махнули борцима против Рио Тинта са терасе Скупштине града Београда? Испада да ако не можеш да бациш најдаље копље, диск, куглу, ако ниси први на маратону, онда покриј се ушима и ћути. Ни Платона нису славили што је написао „Државу“, што је тиме понудио идеално друштво, нешто као мој „сеоски комунизам“. Славили су га што је био двоструки олимпијски победник; у рвању и бацању диска. А у време Платона у Атини је било око двеста хиљада робова, углавном Срба, којима је владало десетак хиљада богатих, углавном, Јевреја и оних које данас зовемо Грцима.
Ето, то је била порука са Златним човеком на свечаном затварању Олимпијаде.
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице, је одушевљен мојим смелим размишљањем: „Ах, мој сјајни дечаче, ти оде предалеко! Мало ће ко да схвати шта си рекао, и, видећеш, острвиће се на тебе са свих страна! Проћи ћеш горе од Платона коме се, ни гроб није знао, јер је био дубоко закопан близу атинског Олимпа. Његова ‘Држава’ није му опроштена, а ни то што је био ученик Сократа, а овај је, јелда, осуђен на смрт јер је тровао младеж!“ То је та чувена атинска демократија!“
А моја Црна оде, баш, далеко: „Ја се, пак, бојим да се твој Алек уживео у улогу србског Златног човека! И не би ме изненадило да се, једног дана, појави пред камерама у оделу од златних шљокица које су му сашили Кинези из Бора и Мајданпека!“