ВОДЊИКА

ПОСТЕКОЛОГИЈА

Откако је легендарна Јована отишла са ТВ „Хепи“, нису ме више звали у емисију „После ручка“. У међувремену, звао сам Јовану да ме позове у емисију „Ни пет, ни шест“, а коју она води на ТВ „Курир“. И отворено ми је рекла: „Када бих те позвала, могла бих, одмах да идем и са ТВ „Курир“. Тако сам се помирио да ми више нема нигде места! Кад, гле, позваше ме да, у недељу, будем гост у емисији „После ручка“ и то на тему „Традиција и наука“. Лепшу тему нису могли да смисле.

За Београд сам пошао још у петак, а увек када пролазим кроз Сићевачку клисуру, веома се узбудим гледајући све оне пећине у којима су људи живели пре педесет хиљада година. Ко зна, можда, сам и ја, некад, живео у некој од тих пећина… А за Београд сам поранио зато што сам хтео да будем, бар два дана са Александром и Веком, јер они су у недељу увече отишли, на недељу дана, чак, за Кину! У суботу смо, на предлог Александре, по прохладном сунчаном дану скокнули до Делиблатске пешчаре, а онда смо наставили и до Вршца. Хтео сам да видим кућу у којој је рођен Никита Толстој, праунук свог славног деде, а који је, под старе дане, хтео да побегне из Јасне Пољане за – Нови Сад! Али, руска тајна служба отровала га је чајем од срцепарајуће траве док је лежао болестан у кући на железничкој станици у Астапову. Званично, Лав Толстој је умро од запаљења плућа. Било је то 7. новембра 1910. године.

У Вршцу нисмо пронашли кућу у којој се родио Никита Толстој, а у дивном руском парку сликао сам се поред споменика Никити Толстоју. Ручали смо у култној кафани „Раб“, а онда се вратили у Београд.

Елем, у недељу, у емисији „После ручка“ окупило се пробрано друштванце; Слободан Филиповић, Веља Вукашиновић и Горан Марјановић који је Николу Теслу дизао у небеса. Ту сам морао да подсетим како је Тесла, у свом „Тајном дневнику“ написао да је „сва знања добио од Луцифера!“ И то видимо, данас, када су се Руси и Американци спремили за Трећи светски рат наоружани страшним оружјима до којих су дошли на основу Теслиних открића. Нећу, дакле, да кажем да је Тесла био само „обични електроинжењер“, а што је тврдила прелепа Марија Оршић која је руководила езотеријским сеансама код Хитлера, а којима је присуствовао и Тесла, до ушију заљубљен у много млађу Марију. Толико о Теслиној науци.

А наша историјска наука тапка у месту још од Берлинског конгреса када нам је немачка историјска школа наметнула као истину, да су Срби дошли на Балкан у петом, шестом веку, и то, преко Карпата. И то наша деца и данас уче у школи. Џаба га било што имамо најстарији календар на свету по коме смо данас у 7532. години. Не вреди ни што имамо Винчанско писмо које се од званичне ћирилице разликује у три четири слова.

И док наша деца уче да смо, у шестом веку, сишли са Карпата, руска деца уче обрнуто! Да су Руси са Карпата сишли у Руску низију! Ово је, пре неколико година, потврдио и руски академик Анатолиј Кљосов који је рекао да је Јафет, настарији Нојев син, са својим племеном, пошао са делте Дунава преко Карпата и населио Руску низију. Бајдвеј, археолози су, недавно, пронашли остатке Нојевог града, педесетак метара испод Црног мора на самој обали Украјине. Него, све док пристају на то да су овде дошли у шестом веку, Срби су као слепи мачићи који ко зна да ли ће, уопште, прогледати! Поготово, ако се приме на вештачку интелигенцију! А ја сам једна од првих србских жртава вештачке интелигенције! Јер, недавно се појавио спот на коме, на хрватском језику, рекламирам помаде и уља за зглобове и колена!!??

А за све бољке постоје лекови у нашој древној, народној медицини које смо се одрекли и препустили сатанској фармацеутској индустрији! Ево, примера ради, заборавили смо на ВОДЊИКУ! А водњика се справља од дивљих јабука и крушака, трњина, дрењина и осталих планинских биљака и травки. Водњика, поред витамина Ц, у себи садржи и минерале и ензиме који људски организам штите од свакојаких бољки и зараза.

К.Г.Јунг, мој гуру из Швице додаје: „Срби ће се, ваљда, сетити да су најстарији народ на свету када почну, опет, да пију водњику!“

Водњика се пије, углавном, ујутру, на „гладно срце“. И када сам је, у недељу, ујутру попио код Александре и Веке, пред очи су ми изашли сви они моји животи из пећина Сићевачке клисуре док је, кроз њу, истицало Црвено море, све тамо од Пирота, а где је Мојсије, са Србима, пошао у аријевске сеобе, које су, још тада, почеле, на све четири стране света.

У недељу увече, нисам отишао на протестни скуп испред зграде Владе Србије, а где је главни говорник био некадашњи новосадски градоначелник Новаковић који је, уз сагласност Ђинђића, дао налог да се сруши Толстојева кућа у Шафариковој улици. А ту кућу саградили су Новосађани очекујући долазак Лава Толстоја. Протест сам гледао из собе хотела „Цептер“ на Теразијама, и, нисам осећао никакву грижу савести због тога.

Моја Црна стаје на моју страну: „Нека си остао у хотелској соби! А тог Новаковића би требало прво ухапсити због рушења Толстојеве куће у Новом Саду, па тек, онда ове одговорне за надстрешницу на железничкој станици!“


Објављено