Или; ако „Студентски едикт“, у догледно време, ступи на снагу да ли ће од ове трошне Србије остати камен на камену?
Све је почело када се у ноћи, уочи „Студентског едикта“ у Нишу, на небу, у једну раван изравнало седам, за нас, важних планет: Сатурн, Меркур, Нептун, Венера, Уран Јупитер и Марс. За дивно чудо, астролози се, уопште, нису огласили као да се такво нешто дешава сваки дан. Или је то толико лош астролошки знак да нису смели да га јавности саопште.
А после, величанственог нишког „Студентског едикта“ и скандалозног гостовања Зеленског код Трампа у Белој кући, у Скупштини Србије гледали смо и спектакуларни циркус, нешто слично, као на стадиону Маракане кад полете бакље на све стране и загрме „топови“. И, сигуран сам да је, планета Земља, од ова три догађаја, бар, мало задрхтала…
И колико су, поменутих седам планета, Зеленском мозак завртеле када се, онако, беспризорно опходио према човеку који, по годинама, може отац да му буде. На страну то шта ко мисли о Трампу. Биће, можда, исувише грубо што ћу рећи, али Зеленски се понашао као неко хазарско копиле које нема никакве скрупуле. Али, то су копилад! Ту се ни тојагом ништа не постиже. Е, сад, на неким друштвеним мрежама шири се прича да је Зеленски био дрогиран, мада, по мени, иза његовог безобразлука стоје нека дебела леђа. Јер, чим је отеран из Беле куће, одмах је одлетео за Лондон код краља Чарлса и британског председника Кир Стармера, а и европски лидери су се, брже боље, окупили у Бриселу да обећају подршку Зеленском у рату са Русијом!? Елем, од договора о украјинским минералима нема ништа и сада остаје само питање; ко ће још дуже да остане међу живима; Зеленски или Трамп?
Јер, иза Зеленског, је, баш, залегла дубока држава, тачније, „Каинови синови“ који станују у луксузним атомским склоништима испод Беле куће у Вашингтону. А, уз Трампа, како ствари стоје, једино је још – Путин! Илон Маск, пак, подржава Трампа у идеји да Америка изађе из Уједнињених нација и НАТО пакта. Да ли ће Трамп почети да се, као Зеленски, „коцка са Трећим светским ратом? И да ли ће Срби то коцкање, некако, избећи? Јер, ево, у Сарајеву је коцка бачена, хоће да хапсе Додика. Али, ако ћемо поштено, ни Додик није цвећка. Он је, својевремено, пре 25 година, потписао и дао сагласност за увођење новог Државног суда и Државног тужилаштва БиХ. И, шта му сада преостаје? Или да диже устанак против Босне или да бежи за Београд и да се мом Алеку обеси о врат као да овај нема превише мука, пре свега, са студентима који су у Нишу објавили „Студентски едикт“. А тај назив ми се, баш, допада. Подсећа ме на Милански едикт који је, пре онолико векова, уз помоћ Немањића, завио Србе у црно. Једино ми није јасно; зашто су студенти одбили, макар, симболично, да приме од општинских власти кључеве Медијане, јер би, на тај начин, симболично поништили одлуке Миланског едикта и, за сва времена, протерали цара Константина из Ниша, а са њим и јудеохришћанство које је Немања сурово утеривао у Србе. Него, ајде, та прилика је пропуштена за мирно преузимање власти у Нишу , а видећемо шта ће бити 15. марта у Београду. Да ли ће београдски градоначелник предати кључеве студентима који се спремају да разапну петсто, а можда и осамсто шатора на Теразијама? То може да подсећа на Мајдан од чега се, и те како, прибојавам.
Али, манимо Мајдан, ваљда га неће бити! Него српска опозиција, бесна што не може студенте да стави под своју контролу, почиње да шири причу да су студенти ушли у дил са мојим Алеком. Зато су, у уторак, беснели у парламенту не дозвољавајући да се донесу „студентски закони“.
Овде се, боже ме прости, присећам 1914. године и Сарајевског атентата када су „Младобосанци“ злоупотребљени, а, потом, жртвовани. Краљ Александар, иначе, арнаутског порекла, потписао је Пакт са Ватиканом о рушењу Хабзбуршке монархије. По том Пакту, римски папа, поред благослова, дао је и „мало финансијеске помоћи“, а Србија ће дати, као што знамо, топовско месо. Са тим циљем је краљ Александар задужио Аписа да организује атентат на престолонаследника Фердинанда. И Апис је окупио цвет српске младежи окупљене око „Младе Босне“. И, гле, међу њима се нашао, ко зна како, и кржљави туберан Гаврило Принцип, иначе, јеврејског порекла. Он ће, гле, бити примљен у Француску масонску ложу у Паризу, на препоруку краља Александра, такође, масона. А то је урађено не би ли се „дигао реп“ атентатору на Фердинанда. Али, пази сад, Гаврило Принцип није убио Фердинанда, већ, његову жену Софију. На суду је и признао да је пуцао окрећући главу од аутомобила у коме је био овај брачни пар. А у Фердинанда је пуцао Самуило Фај, професионални убица из Солуна, а о коме је млади Иво Андрић почео да пише роман у мариборском затвору. Мада, ако ћемо поштено, ни Самуило Фај није убио Фердинанда, иако му је пуцао у груди, али у панцир престолонаследника, а који је много година касније, умро, природном смрћу, у једном од својих замкова. Сви „Младобосанци“ су, пак, завршили у једном чешком затвору одакле нико жив није изашао.
Ето, тога се прибојавам, да студентска побуна не буде, на исти начин, злоупотребљена, а да студентске вође заврше као „Младобосанци“. Мада, ова власт, покушава да на подмукао начин, већ, сатире студенте. Када су се, наиме, студенти кретали ка Нишу, из неба су засипани ПМ честицама, а густина је била десет пута виша од дозвољене границе. Само је још у Бангладешу падало толико ових смртоносних честица. О, небеса, да ли су власти могле да смисле нешто подмуклије од тога док су студенти грабили ка Нишу кличући „Ко то иде? Ко то гази? Студент силни наилази. Снага нам је велика. Јачи смо од челика.“!? То је подмуклије од плана краља Александра да се српска војска повлачи преко Албаније.
Него, да ли ћу до 15. марта моћи да стигнем од Грочанске до Теразија!? За сада, Биљана ме изводи, испред зграде, као кућног љубимца. У суботу сам први пут препечашио читав километар да би у Војислава Илића купио новине.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице, видно је нестрпљив: „Ух, баш, ме интересује шта ће бити 15. марта на Теразијама!? Да ли ће бити Мајдан или ће ‘Студентски едикт’, мирним путем, ступити на снагу? Јер, заволео сам Србију као моју Швајцарску, а коју, добрим делом, настањују Срби, они који су побегли од прогона Немањића, чак, у швајцарске Алпе! Неће, ваљда, историја да се понавља?!“
А моја Црна ће да дода: „И ја прижељкујем да ‘Студентски едикт’ заживи, и, да се прво склоне оне владике које студенте сматрају усташама. А потом ће ваљда и твој Алек да се повуче у Јајинце, ако не заврши код тебе у комшилуку, мислим, у Бачванској!“
