(Или; ако студенти сруше ову клептократску државу, да ли онда треба да се врате вредностима Атлантиде, србске прапостојбине, о којој је још Платон писао?)
Аман, бре, Срби, не знам одакле да почнем, а да вас не повредим много!
Чуј, ви сте, уместо Трифуна Зарезоје те србске виноградарске славе, почели да славите Дан заљубљених, то јест, светог Валентина кога је Калигула због педерастије убио! А славите, богзна како, и Орашац, а тамо је, на нашу велику несрећу, дигао устанак тај Карађорђе! А знате ли, уопште, ко је он!? Његов деда по оцу је неки Ђин Мараш Климент из Албаније! А то арнаутско племе, њих петсто сточарских породица стигло је из Албаније у околину Рудника, 1737. године када се аустријска власт повукла из Новог Пазара. Они су били „ниског раста, притом, зле, сурове нарави“ и „једва су говорили српски“. Е, сад, како је Карађорђе био висок и плећат? Знао сам да ћете то да питате! Па, био је крупан на бабу из племена Петровића, јер Арнаути су отимали крупне и плаве србске девојке да би своју арнаутску расу поправили. Али, тај Карађорђе и даље је славио светог Андреја Климента, баш, као и његов син Александар и унук Петар, мада се овај, изненада, на Цетињу одриче светог Климента и почиње да слави светог Андреја не би ли заметнуо траг да су Карађорђевићи били Арнаути. А племе Климента штитило је краља Петра, свог потомка када се србска војска повлачила преко Албаније. Него ти исти Арнаути су као вукови кидисали на србске војнике, али краља Петра то није много занимало. Њему је важно било да преко Албаније стигне мирно, уз арнаутску заштиту, до мора. Није хтео да ризикује пробој Солунског фронта, а што је војвода Мишић предлагао масонском Ђенералштабу.
Него када, већ, помињем масоне и Карађорђе је био масончина који је, по налогу солунских јудеомасона, и дигао Србе на устанак, а када му време није било. И шта смо од његовог устанка добили? Сечу кнезова! Србија је, преко ноћи, обезглављена. Додуше, нешто касније, обезглављен је и Карађорђе када се као побегуља вратио из Русије да, опет, диже устанак. Кнез Милош му је пресудио мада је и он петљао са бечким масонима. То Карађорђевићи кнезу Милошу нису заборавили, па су, касније, уз помоћ Пашићевих радикала и оног прцмољка краља Александра, само за три године по завршетку Великог рата, побили преко сто седамдесет Обреновића!? Ето, због чега сте и ове године и Орашац дизали у небо! И то заједно са Арнаутом Карађорђем, пардон, мојим Алеком, власником ове клептократске државе!
А и то Сретење је посебна прича. Као тада се, шатро, срећу зима и лето. И, гле, чак су натерали и медведа Уроша из београдског Зоолошког врта да изађе из пећине. И запамтите, несрећници моји, нећу вам, по сто пута понављати: зима и лето срећу се 2. сечка, илити фебруара и ви тај празник славите са скоро две недеље закашњења! А касните, касните у свему, Срби моји, зато вам још од Немањића све лоше иде. И док не раскрстите са Немањом и Савом, самим тим, и са јудеохришћанством, док се не вратите старој вери, тонућете све дубље и дубље у ово живо блато Европе и света и неће вам бити спаса.
Верујте, и планети Земљи је све ово дојадило, а она је живо биће које је мало успавано. Али, ево, земљотреси и вулкани почињу да раде, од Санторинија до Сибира и Артика! То се Земља буди и буни због свега што се на њеној површини дешава. Буни се и против нове Јалте у којој се Србија не спомиње. Путин је, недавно, рекао: „Чему свет ако у њему нема места за Русију!“ Има ли онда тог Србенде који ће гласно да каже: „Ако у новом свету нема места за Србију, треба ли такав свет да постоји!?“
А све се ради на томе да се Србин затре, да се, и међу Србима, заборави да смо најстарији народ на свету и да смо у сродству са боговима! Који је, бре, народ у свом језику имао ЈЕДАНАЕСТ милиона речи!? И нису ли од србског сви остали језици настали, па и тај санскрт, није ли то прасрбски језик!?
Али, све се уротило против Срба. Још Аристотел је рекао да је Атлантида, иначе, србска прапостојбина, „само Платонова измишљотина“! Аристотел, иначе, Србин, продао се Атињанима да би се богатио подучавајући децу богатих јеврејских породица! А, сетите се, то је било време када је Сократ осуђен на смрт зато што је на Атинском тргу подучавао децу србских робова не наплаћујући им ништа. Притом и Сократ је, под старе дане, учио србски, свој матерњи језик који је заборавио.
А зашто се Платон, такође, Србин враћао Атлантиди? Да ли је знао да је Атлантида, србска прапостојбина? Јер, када су на Санторинију ископани археолошки остаци код Акротирија, „појавио се град из бронзаног доба минојске цивилизације са двоспратним, троспратним кућама, а вулкански пепео конзервирао је прекрасне фреске на којима су приказани плави мајмуни, берач шафрана, рибар, жена са папирусом, све сама ремек дела минојске цивилизације сачуване још и на Криту, а који је, као и Санторини, преживео потапање Атлантиде“.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице ће одушевљено прозборити: „Фреске, фреске! Оне повезују минојску културу са културом Атлантиде, са средњовековним србским фреско-сликарством! И у праву си, мој дечаче, када тврдиш, не само да је Ренесанса почела са фрескама у србским манастирима, већ и да је Атлантида била србска прапостојбина која је, по Платону, постојала још пре 9.000 година!“
Еее, али то никоме не одговара. Модерни историчари Атлантиду гурају што даље од Србије. Тако је Чарлс Берлиц сместио Атлантиду код Бахама где је постала „жртва Бермудског троугла“. Берлиц још додаје да би Атлантида могла да буде и на Антартику, само да је што даље од Србије. А предговор за Берлицову књигу написао је Алберт Ајнштајн, нажалост новосадски зет!
Платон је јасно написао да се Атлантида простирала до Херкулових стубова, а то су могли да буду и Дарданели, морски теснац који повезује Егејско море са Мраморним морем.
Али, да не испадне да хоћу да прећутим студентски поход на Крагујевац одакле ми се јавља Александра, сва одушевљена: „Не може се препричати Сретење у Крагујевцу! Ту речи занеме, светлост се распламса, а Божје присуство испуни све поре бића. Цео град је треперио узвишеним трептајима сагласја. Крагујевац је био уздизање на пету раван бивствовања, на љубав, радост, обиље. Величанствено!“
Нажалост, томе нисам присуствовао. Још ме муче Ахилове пете те сам остао у Београду, у Грочанској, тачније, у Атлантиди. Него, надам се, сусрету са студентима 1. марта у Нишу.
Моја Црна само додаје: „А ја се надам да ће студенти после Ниша да крену ка Атлантиди. Јер, од Атлантиде треба да почне обнова Србије, тачније од Платонове идеалне државе. Наравно, пре тога треба да се сруши ова клептократска држава твог Алека.“
