Или: ако престанемо да кукамо како смо „мали народ“ и Европи и свету, дрско скрешемо у лице да смо, и по Херодоту, „најстарији народ на свету“ онда ће, можда, више да нас цене?
По старом србском календару, прекјуче, на Јариловдан, почело је лето. Али, патријарху Порфирију се смркло. Чујем, да је у СПЦ на делу нека побуна владика, наводно, потпомогнута страним обавештајним службама, а све у циљу да се минира мајски Сабор у Бања Луци. Одмах да кажем да не подржавам побуну владика америчких и немачких епархија. Моја побуна против СПЦ много је дубља и србскија, старосрбскија! А Исус је рекао да не треба градити цркве, јер је Бог у сваком од нас?!
Више пута сам, већ, јавно рекао да идентитет србског народа и његове културе не може да се гради на светосављу које је, за Србе, погибељније и од Титовог комунизма! Јер, са светосављем илити јудеохришћанством, бришу се, сатиру се корени Срба који воде порекло још из винчанских времена и Лепенског вира, да не идемо даље уназад.
И док Јевреји са Харварда раде најозбиљније студије не би ли доказали да је Подунавље јеврејска прапостојбина, наша научна елита, било она из САНУ или ван ње, ни не покушава да јавно каже нешто очигледно. А то је; да стари србски календар бележи србску културу од првих дана Винче, то јест, да смо данас у 7532. години и да је винчанско писмо, у ствари, наша ћирилица од које се разликује само у три-четири слова. И хоће ли се Срби, коначно, освестити и почети о томе да говоре не само на научним симпозијумима, већ, и пред Саветом Европе и Уједињеним нацијама, уместо што кукамо да смо „мали народ“? Све док, целом свету, не кажемо дрско у лице ко смо, бићемо све мањи народ коме су дани избројани!
Добро, а шта ћемо онда са светосављем, са СПЦ?
Елем, не мислим да србске православне цркве треба да постану кафићи и пабови. Православни храмови, по мени, треба да постану музеји средњoвековне србске културе, а и места на којима би се одржавали концерти средњoвековне духовне музике, па и научне трибине. Зашто, рецимо, белопаланачка црква не би била претворена у музеј, маузолеј, у коме би били изложени артефакти некадашње Ремизијане како се, иначе, Бела Паланка звала у римско доба, у време када је столовао ремизијански епископ Никета, иначе, наш човек, Србин. Он је, пак, прво, био римски легионар пре него што је примио јудеохришћанство. А епископ Никета је згодан пример да се покаже како су Срби, прво, латинизовани, а примајући хришћанство потпуно су заборавили да су, и по Херодоту „најстарији и најмногољуднији народ на свету“.
И, ајде, манимо Херодота, поновићу по стоти пут; руски академик Анатолиј Кљосов је доказао да је „србски аријевски ген Р1А1 стар, бар 12.000 година“ и да је „Србија са Балканом колевка аријевства одакле су Аријевци кренули на све четири стране света“. То треба јасно рећи у Савету Европе, а не кукати како смо „мали народ“ на који су се сви острвили. Као да знају оно што и Кљосов тврди.
Него, вратимо се Порфирију коме сам још у октобру 2022. године написао писмо и однео му га лично у канцеларију Патријаршије. У писму сам му, између осталог, рекао да сам спреман да му помогнем, на сваки начин, да објави Србима да је Исус наш човек, син Александра Великог, а рођен у Охриду, правом Јерусалиму, а о чему постоје докази и у Ватикану. На крају писма Порфирију сам наговестио да би признањем охридског Исуса, постао важнији за Србе и од Саве Немањића који нас је, уз грубу силу, привео никејским догмама и лажној причи о Назарећанину, а он није ни постојао.
А још је Лав Толстој говорио да су догме о „безгрешном зачећу“, „васкрсењу“ и „вазнесењу“, најобичније лажи које служе да се народ заглупљује. И Толстој је знао да је Исус детињство и младост провео, код оца, у Индији и да се у 30. години вратио у Србију да поврати очево царство од Римљана. Његов устанак против Римљана није успео и Исус је привезан за Стуб срама испред римског Колосеума са кога је, срећом, жив, скинут. Бајдвеј, овај Јерусалим, у Исусово време, није ни постојао, а њега је изградила царица Јелена, мати цара Константина и тамо „преселила“ Исусово распеће. Него, срећом, у манастиру Темска код Пирота, видех фреску на којој Исуса, на распеће, воде са ЦАРСКОМ круном на глави, а не са глоговим венцем!
Елем, нема ничег једноставнијег него рећи да је Исус био Србин који је, заједно са братом Јованом Крститељем проповедао нашу древну аријевску веру, данас, заборављену!
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице стаје потпуно на моју страну: „Данас када, без стида и срама, оптужују Србе да су геноцидан народ, данас је, и по мени, права прилика да се каже Европи и свету да је Исус био Србин! Мислим да би та дрскост и Запад, а и Русе шокирала, па би хришћански свет устукнуо пред Србима!“
Моја Црна је много опрезнија: „Бојим се да би, тек, тада сви на Србе кренули и да би могли да их спасу само ванземаљци! А, ево, и влада САД је саопштила да су ванземаљци већ, хиљадама година међу нама, и, можда су, баш, Срби деца ванземаљаца! О томе би и Порфирије могао да размишља…“