Или: ако пробрани Срби преживе Трећи светски рат испод Тарабићеве шљиве да ли ће се онда опаметити?
Стварно, бре, не може се са само два јаја дневно преживети, министре Момировићу, то јест, Вучићу! Стомак тражи још нешто уз то! Сланиницу, сир, јогурт, а пре тога ракијицу, кафу. А где су ручак и вечера, све да их спојиш у један оброк?
А, ево, у далеком Мартинику народ изашао на улице, јер наднице су им ниске, а намирнице и 40 одсто скупље него у Паризу! А слично је у Београду, и у Србији. Куд год да кренеш, јефтиније је! На Крфу, у Венецији, Португалији, Грчкој. Треба ли и код нас да се деси Мартиник!?
Знам, мом Алеку није лако! Блек Рок је откупио србски дуг који ће до краја године износити и 40 милијарди евра, а заузврат, Блек Рок је добио све енергетске изворе, Електропривреду Србије, руднике и плодно обрадиво земљиште, тако да Србија и није више држава, већ, само једна обична територија, чак, не ни колонија. Е, сад, Кина је ископала 1400 тона злата и гради град за Кинезе поред Бора, а Борани се, полако, исељавају. И Кина ће, вероватно да се шири до Мораве, а од Мораве до Дрине биће газда Блек Рок. На све то Путин је запретио мом Алеку; ако не дође у Казањ, плин ће за Србију бити 300 одсто скупљи и мораће да се плаћа годину дана унапред. А мој Алек је, јелда, презаузет, па ће у Казањ да пошаље Вулина! И шта ако Путин реши да склони мог Алека и на његово место постави Вулина!? Ето нама грађанског рата, а то ће бити нешто много горе него на Мартинику.
Елем, из Мартиника се мора извући нека поука. Јер, од грађанског рата нема вајде, а нема, додуше, ни ко да га започне. Седим у белопаланачким кафићима са момцима, већ, тридесетогодишњацима, и сви за столом буље у мобилне телефоне. Нико ни са ким не разговора, и, када подвикнем сви дижу главе као роботи од крви и меса. Да, они сами за себе кажу да су роботи који дневно проводе и више од десет сати на телефону! И шта са њима да почнеш озбиљно да радиш када они мисле само на кладионице. Нису много бољи ни они старији што раде по предузећима. Неко је израчунао да они у радно време, тркељишу по три сата на мобилном! А тек они што раде од куће! Ти су потпуно изгубљени, на њих не може да се рачуна ни на брак, ни на војску. Бајдвеј, млади Мађари из Војводине, већ, беже из земље да не би служили војску, тако да ћемо ми, у осамдесетим годинама да узимамо пушке у руке, ако треба, не дај Боже!
Не само због тога, ја се и даље купам у Мокранском врелу иако је михољско лето на измаку. Друштво ми праве само вредни мраве и плави ситни лептирићи. Учиним и по неко добро дело. Спасим, рецимо, понеку пчелу која се дави у врелу. А из лигенштула уживам да гледам како жуто увело лишће плута по води као разбијена флота у некој тешкој поморској бици која је, можда, одлучивала о судбини Римског царства.
А што се, усред октобра, купам у Мокранском врелу!? Па, зато што сам одлучио да живим 120 година! Шта лупетам?
Сваком човеку је је дато да живи толико, то нам је уписано у гене. Е, сад, што је људима досадно да живе толико, то је друго питање! Јер, ево, читам, људи падају у депресију из досаде! Не знају шта да раде са собом и пре пензије! Е, то мене не може да стигне! Сам сам изумео моју терапију, то јест, сваког дана пишем! Написао сам, бре, двадесет романа упркос томе што ме бојкотује србска књижевна елита. Али, полако, све ће бити другачије када ме позову из Штокхолма, мислим из Нобеловог комитета!
Него 14. октобра завршио сам и роман о Џону Ленону, а он је био син Драже Михајловића! И, немојте да ми цокћете и да се крстите! За то имам чврсте доказе! Јер, провео сам радни век у оном старом НИН-у у коме је Тимофејев, евентуално, радио у документацији. Хоћу рећи имам, заиста, чврсте доказе да је Дража био отац Џону Ленону и да није стрељан у Лисичјем потоку испод Белог двора на Дедињу, већ да је умро у Москви, тачније у Кремљу, природном смрћу 1958. године.
И ко зна шта ћу све написати до моје 120. године!? У писању ме неће спречити ни Трећи светски рат, а који, по Трампу, треба да се деси у наредна три месеца! И, ајд, мани Трампа! Пророчанство свете Софије Клисурске из Касторије најављује, још 2012. године, Судњи дан у коме ће „страдати три четвртине човечанства, а они које ће преживети јешће људско месо“. А и баба Ванга је најављивала да ће 2024. године избити велики планетарни сукоб који ће „донети бројне грозоте, терористичке нападе у Европи, уз употребу биолошког оружја“, а којима Иран, ових дана, прети.
Али, за Србе нема зиме. Згураћемо се испод оне Тарабићеве шљиве.
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице на све ово каже: „Мене само занима; да ли ћеш у тој гужви испод Тарабићеве шљиве моћи да пишеш, макар, стојећи на једној нози као чапља!“
Моја Црна се надовезује: „Е, па, ако ти Срби не направе место за писање испод Тарабићеве шљиве, онда ни они не треба да постоје! Јер, нико као ти неће описати ту предстојећу Апокалипсу!“