Или: Ако после 114 година не знамо по чијем налогу је Гаврило Принцип пуцао у Сарајеву, како да знамо, за чији рачун, је пуцао Цинтула на Фица?
Да ли је, бре, атентатом на Роберта Фица требало, коначно да почне Трећи светски рат?! Западни медији су, одмах, почели да пореде Роберта Фица са аустроугарским престолонаследником Францом Фердинандом кога је, званично, у Сарајеву убио, јелда, Гаврило Принцип, а што је означило почетак Првог светског рата.
Али, ајде, прво да расправимо шта се десило, за Видовдан 1914. године у Сарајеву! Одмах да кажем; престолонаследник Фердинанд је преживео сарајевски атентат, баш, као и Роберт Фицо! И, иако постоје, чак, три Фердинандове мумије, распоређене по Бечу, Паризу и Лондону, престолонаследник Франц је доживео дубоку старост у једом од својих замака. Умро је, тек, 1954. године!
А Гаврило Принцип је окренуо главу од аутомобила и, „на слепо“ пуцао и убио Фердинандову жену Софију! То је Гаврило и изјавио, на сарајевском суђењу „младобосанцима“. На Фердинанда је пуцао Самуило Фај, професионални убица из Солуна кога је у Сарајево послала солунска масонерија. Него, Фердинанда је, изгледа, спасила панцир кошуља. Е, сад, Самуило Фај је био Јеврејин, а и за Гаврила Принципа није само Хитлер тврдио да је „Јеврејин и масон“. А све и да није био јеврејског порекла, како објаснити да се Гаврило са осамнаест година појавио у Паризу у главном седишту француске масонерије, а о чему пише, нико други, већ Владимир Дедијер!? Зна се и да је краљ Александар Карађорђевић, иначе, француски масон, био на вези са сарајевским „младобосанцима“, и, вероватно је он и омогућио пријем Гаврила код масона у Паризу.
Било како било, Први светски рат је почео, а од Трећег светског рата, за сада, нема ништа, па ни од грађанског сукоба у Словачкој, а Роберт Фицо се, хвала Богу, опоравља.
Него, ко је Јурaј Цинтула (71) неуспели атентатор на Роберта Фица? Најлакше је рећи да је он „обрнути Гаврило Принцип“ мада није, баш, јасно шта је Дмитриј Медведев тиме хтео да каже? Цинтула је, по Медведеву, само „жестоки одметник од интелигенције“ који је „написао свакакве глупости“ и он представља „суштину нове Европе, моронско-русофобне, вазалско необуздане и потпуно безглаве“. Медведев још додаје: „Не желећи да разумеју спремни су да своје грађане баце у ложишта себичне америчке политике“. То је, ето, „Европа подлих дегенерика, неупућених у своју историју“, а која хоће да „своје грађане претвори у радиоактивни пепео.“
Елем, за Медведева је атентат на Фица дело једног бившег радника обезбеђења и песника у покушају иза кога не стоји нико, па ни „Каинови синови“ из луксузних атомских склоништа испод Беле куће у Вашингтону. Испада да је атентат на Фица само дело једног острашћеног појединца. Испашће да Цинтула није само „обрнути Гаврило Принцип“, већ и словачки Ли Освалд који је, ето, такође пуцао на Кенедија из личних разлога. Него, ако после 114 година не знамо по чијем налогу је Гаврило Принцип пуцао у Сарајеву, како да знамо, за чији рачун, је пуцао Цинтула на Фица?
Овде треба рећи да је Иво Андрић, симпатизер „младобосанаца“, у мариборској тамници почео да пише роман о Самуилу Фају из кога бисмо, можда, дознали нешто више о сарајевском атентату. Али, авај, Иво Андрић је умро у тузланској касарни где је, из затвора, послат на одслужење војног рока. У књизи „Сарајево 1914.“ Владимира Дедијера објављена је фотографија на којој се лепо види како Иво Андрић лежи у отвореном мртвачком сандуку на војничком кревету, а око њега клече и стоје његови пријатељи. Свестан тога шта значи објављивање ове фотографије,, Дедијер је неубедљиво прокоментарисао да је реч о „игри“ младог Андрића и његових пријатеља, нешто што би се данас звало „перформанс“!? Ту следи питање; ко је постао „обрнути Иво Андрић“?
Али, у историји је и пре пре сарајевског атентата било доста „перформанса“. Ко зна колико је „обрнутих“ ликова владало, кроз векове, овим светом? Него да не идемо даље од друга Тита. Није ли и он био „обрнути Јосип Броз“?! Јер, када је отишао, шатро, у родни Кумровец, његова мајка Марија је, одмах, рекла да то није њен син, јер је њему фалио кажипрст који је за машином изгубио, пошто је био машинбравар! А тај машинбравар Јосип Броз је погинуо, као добровољац, у шпанском грађанском рату.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице ме подсећа: „Мани Тита! Ниси ли ти, мој дечаче, одавно, рекао да је Назарећанин, заправо, ‘обрнути Исус’, а да је прави Исус био син Александра Великог и да је рођен у Охриду, истинском Јерусалиму, а да је овај данашњи, такође, ‘обрнути Јерусалим’? Дакле, у ‘обрнутом свету’ живимо још од Никејског сабора!“
Моја Црна иде корак даље: „Почећу да се питам; нисам ли и ја нека ‘обрнута Црна’? Нисмо ли сви ми који данас живимо, неки ‘обрнути’? А, ево, пао и хеликоптер са Ебрахимом Раисијем, председником Ирана! И, баш, ме занима ко ће ту бити ‘обрнути’ Гаврило Принцип!?“