ПОСТЕКОЛОГИЈА
Или: ако атентат иде уз опис радног места шефа државе, значи ли то да човек у годинама може да настрада ако само пиљи у безобразне тангиће малолетница?
После неуспелог атентата на Доналда Трампа, узнемирио се и Путин, а и мој Алек. Али, дечаци моји, то вам иде уз опис радног места! Хоћеш да будеш шеф државе, е па, мораш да рачунаш и на метак у главу! И, не знам чему толика паника!? А пуцали су и на мене када сам као председник Зелене странке доносио Закон о мораторијуму на изградњу атомских централа у СФРЈ, али од тога нисам правио драму, нисам чак, ни јавност о томе обавестио. Сећам се, једном су пуцали на мене док сам, у поноћ, џогирао по Ботаничкој башти у Таковској, а други пут док сам седео у аутомобилу на паркингу на почетку Ужичке улице на Дедињу, ту, одмах преко пута шведске амбасаде. Елем, добро памтим како зуји метак који жури, неким послом, ка мени. Било је то деведесетих година, и, ево, сада то, први пут, јавно саопштавам. Мада сам, негде, већ, обелоданио да је на колегијуму код Фрање Херљевића расправљано три четири пута о мојој физичкој ликвидацији. Али, Јово Милош, задужен у Фрањином кабинету за међународни тероризам, упозорио их је да сам „на вези са Бадер-Мајнхофом“ и то их је примирило. Јер, друг Тито им се грдно замерио. Прво им је пружио уточиште после серије атентата које су извршили на политичаре и бизнисмене у Немачкој, а онда их је изручио БНД-у замену за убице Роловића, југословенског амбасадора у Штокхолму. А са бадермајнхофцима сам био и у њиховој комуни у напуштеном селу пoред Ћита ди Кастела у Италији. И то нисам крио, већ, сам у „НИН“-у написао да „комунизам није утопија, али да је могућ са људима, а не са воловима“!
И ако је Доналд Трамп, ових дана, у центру пажње, ајде, да вам кажем да сам, пре десетак година, написао необјављени роман о њему, јер сам свеску у којој је написан негде затурио. А у том романчићу, писаном на шопском језику, откривам да је Трамп србског порекла и да су се његови преци са бугарске границе, из села Трн, преселили у село Црнче код Беле Паланке. А када видиш Трампа, одмах, запажаш да је то грађа, а и црте лица, једног сувопланинског брђанина. У том романчићу Трамп се дописује са својим рођaком из села Црнче, и у једном писму, га обавештава да је на њега покушан атентат у Белој кући! Еееј, да ли је могуће да сам атентат на Трампа предвидео пре десетак година!? Толико о атентатима.
Него мене, ових врелих дана, нешто друго, много више, узнемирава. А то су танге малолетница на Мокранском врелу. Не могу, бре, да дигнем главу, а да не видим како, испред мог лигенштула, парадирају стасале малолетнице врцкајући гузама.
Притом, неке од њих већ се, јавно, на врелу грле и љубе са дечацима. А, чик, ти маторче покушај, одмах, ћеш у затвор због педофилије?
Више пута сам долазио у искушење да неку од тих малолетница питам; да ли је свесна да, са тангићем, изазива и времешне купаче те да, не дај боже, може да буде и силована, ако се некоме пружи таква прилика!? Али, ипак, још ниједну изазовну малолетницу нисам то питао, пошто и само питање може да се протумачи као сексуално узнемиравање…
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице ми предлаже: „А зашто се, писаним путем не обратиш држави? Нешто мора да се предузме! Или да се малолетницима забрани ношење изазовних танги или да се године пунолетства спусте са осамнаест на шеснаест година! Држава не би требало да се прави блесава те да, рецимо, Циганчицама дозвољава да се удају, чак, и са четрнаест година, а да граница пунолетства и даље остаје осамнаест година!“
А белопаланачке Циганчице лепе су као богиње и гледајући ме дрско у очи, све чешће, ми прилазе. Виде, ваљда, да сам, јелда, склон педофилији. Мада закон против педофилије не постоји, рецимо, у Данској! Али да ли само због тога треба да напуштам Белу Паланку и идем у Данску!? Из белопаланачке полиције су, пак, благонаклони према мени. И, отворено ми признају да не могу да ми нађу никакву везу са неком страном службом или невладином организацијом и да могу да ме „нахватају само на педофилију“! Зато сам почео да тражим личну карту свакој Циганчици која ми прилази, па и овим девојчицама у дрским тангама.
А моја Црна саветује: „Пази само да ти нека не подметне личну карту своје старије сестре! Јер, и Трампове невоље почеле су када су му подметнули неку кураву у хотелској соби у Москви!“