Или; ако се не прихвати истина да је Исус из Охрида, да ли онда неће бити ништа ни од Путиновог БРИКСА?
Вратио сам се, Хвала Богу, из Београда, али морам да вам испричам шта ми се све дешавало у тој престоници у којој све теже може да се живи. Зато сам са Александром и шетао по Ади Циганлији, и у љуљашци се чврљио на Сунцу. А и купао бих се на Ади, али нисам понео купаће гаће. Али, у петак ме је Славољуб одвео, прво, у ресторан „Лоренцо и Какаламба“ на ручак, а власник ресторана је Пироћанац, па сам јео „бутане шушпе“, хоћу рећи, љуте суве пуњене паприке. А шта би друго!? Онда ме је, Славољуб повезао „мерцедесом“ у Шимановце! А што тамо!? Па да ми покаже његову фабрику резервних делова за олдтајмере, а таквих је само четири у Европи! У фабричким халама зинуо сам од чуда! Производи се преко 500 резервних делова, па и за предратне „јагуаре“! Али Славољубу је ова фабрика дошла преко главе па је управљање препустио свом сину Стефану и ћерки Јелени, и, одлучио је да се повуче у Вргудинац код Беле Паланке одакле му је и порекло.
Него, за викенд, Века се вратио са службеног пута из Јерменије. Оборио ме је с ногу причом о јерменском краљу Тиридату и римском генералу Григорију. Из свега што ми је Века испричао схватио сам да се све подудара са мојом причом о охридском или „индијском“ Исусу. Јер, тај генерал Григорије, бежећи из Рима, после слома Исусовог устанка против Тиберија, испричао је јерменском краљу Тиридату да се Исус жив вратио у Индију где је провео детињство и младост код оца Александра Великог. Елем, генерал Григорије који се, у међувремену, замонашио и излечио краља Тиридата од неке опасне болести, успео је и да га придобије за изворно хришћанство. Тако је краљ Тиридат пре Константнина Великог примио хришћанство, али између њих једва да има педесет година, ако се узме у обзир „крађа векова“. А признаћете мало је блесаво да се Константин сетио да озваничи хришћанство после триста година?! Јер, и тибетански лама Лопсанг Рампа тврди да је Никејски сабор одржан „педесетак година после Исусовог повратка за Индију“. А да се Исус жив вратио у Индију сведоче и званична јеванђеља, и право је чудо како се то омакло јеванђелисти Луки који нас извештава да је Павле, иначе, римски официр, гањао Исуса све до Дамаска! Тада му је Исус упутио оне познате речи: „Павле, Павле, који си Савле, зашто ме прогањаш!?“ Ове речи покосиле су гонитеља Павла, јер му је Исус јасно ставио до знања да је Србин и да му је право име Савле. И гонитељ Павле постао је Исусов следбеник и ширио је хришћанство, углавном, по србским земљама, од Сирмијума до Солуна и Крита. Бајдвеј, и Исус је рођен у тврђави свог деде Филипа која, ено, још стоји изнад Охридског језера.
Када се све ово зна онда се другачије гледа на Никејски сабор коме је присуствовао и Тома, епископ из индијске Калкуте! То је, вероватно, онај „неверни Тома“ која није веровао да је Исус жив скинут са распећа поред римског Колосеума. А њега су још звали и Тома Близанац, толико је личио на Исуса. Он је, пак, на Никејски сабор дошао да би потврдио да се Исус жив вратио у Индију. Ово је на Никејском сабору потврдио и Арије из Александрије, после чега је настала жестока свађа, па и туча у којој је предњачио кршни морнар Никола, по свој прилици, телохранитељ цара Константина. Сутрадан се, на Никејском сабору нису појавили ни епископ Тома, ни Арије из Александрије, као мрак да их је појео.
И пошто је на Сабору грубо пресуђено онима који су сведочили о „индијском Исусу“, цара Константина су под своје узели Хазари и Грци и наметнули су лажљиву причу да је Исус родом из Назарета и да је страдао на Голготи изнад Јерусалима. И, ево, та гнусна лаж важи до данашњих дана, а њу су одмах прихватили Немањићи.
Овде треба рећи и ово; ако од Исуса до Никејског сабора нема 325 година, тако нема ни осамсто година србске, па и европске средњовековне историје која је, јелда, покривена „мрачним Средњим веком у коме се ништа није догодило“. А у старим србским родословима и летописима лепо пише да је „Немања праунук цара Константина“! То је доказао и Љубомир Стојановић, члан Србске краљевске академије, па је зато морао да се склони из Србије и умро је у Прагу 1930. године.
Него управник хиландарске библиотеке Хризостом ми је давне 1987. године показао Немањин родослов, исписан златним словима, из којег се види да је Немања ЈЕДАНЕСТО КОЛЕНО ИСУСОВО! Наравно, тада ми је то било шашаво, јер још нисам знао за „крађу векова“. А како би Немања могао да буде у сродству са Исусом? Цар Ликиније кога је цар Константин убио у бици код Милвијског моста, био је прадеда Олимпијади, мајци Александра Великог чији је син Исус. Познато је, пак, да су Ликиније и Константин, једно време, заједно владали Римским царством и да су се и ородили. Тако је Немања могао да буде у сродству са Исусом, али он се са сином Савом, ипак, приклонио хазарским догмама са Никејског сабора и пригрлили су непостојећег Исуса из Назарета…
Од ове Векине јерменске приче о цару Тиридату лечио сам се при повратку у Белу Паланку; прво код Цанета на слави, а у недељу на Наташином рођендану.
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице и даље је запањен: „Ова јерменска прича је разорна! И сада, тек, видим, колики је грех цара Константина, али и Немањића! Еј, одрећи се крвног сродства са Исусом зарад хазарске приче о Исусу из Назарета! То је, за мене, неопростиво!“
Моја Црна као да је све ово знала: „Држи се приче о јерменском краљу Тиридату и генералу Григорију! И копај, копај даље у том правцу! Ни од Путиновог БРИКСА неће бити ништа, ако се не прихвати истина о Исусу из Охрида!“