Или; ако је „Стефан Немања био праунук цара Константина чија је прва престоница била у Нишу, да ли је онда случајно, што студенти, 1. марта, треба да започну обнову Србије, баш, из Ниша?
Шта је, бре, ово, да ли почиње трећи србски устанак против Турака у Бања Луци под вођством Додика? Да ли је то почетак и трећег светског рата?
Него, ајде, пре тога да вам кажем и ово; ако је у Србе утиснута божанска интелигенција, још пре 12.000 година, чему онда вештачка интелигенција, и нама, а и свету, а она би да копира и памет Бога?! И, ајде, да видимо зашто пројектанти вештачке интелигенције за своје подмукле планове, ангажују, углавном, младе технолошки образоване Србе? Није ли то зато што Срби, као Божји синови, најбоље могу да унапређују вештачку интелигенцију а да, потом, са њом „Каинови синови“ суверено владају овим светом, људима као „роботима од крви и меса“, из атомских склоништа испод Беле куће у Вашингтону. У тој игри је и овај кловн Доналда Трамп, а све и да није, ако проба нешто на своју руку то ће му се обити о главу.
Ако, већ, мислите да сам, коначно, пошашавио тврдећи да су Срби Божји синови, зашто је онда, баш, у Нишу, један од најважнијих центара за унапређивање вештачке интелигенције који је, уз помоћ Ане Брнабић, чланице Комитета 300, у канџама оних што владају светом, а од овог свeта и Бог диже руке и окреће му леђа. Јер, неће да гледа шта ће „Каинови синови“ да раде са „Златном милијардом“. Мада, истини за вољу, Бог је Каину опростио братоубиство и тако је све почело.
А вештачка интелигенција, већ, даје забрињавајуће резултате. Они који се њоме баве „постају лењи“, па и приглупи, јер се препуштају вештачкој интелигенцији уместо да упрегну своје мозгиће и решавају задатке пред њима постављене. Како је кренуло, ускоро млад човек неће знати напамет ни таблицу множења, а што смо, ми, старији знали још у основној школи. Стрепим да ће млади стручњаци питати вештачку интелигенцију и колико је седам пута седам! Пред компјутерима ће седети, углавном, идиоти и питати вештачку интелигенцију све и свашта, па и то шта сутра да доручкују, како за посао да се обуку када крену од куће. Да, да, то је циљ оних који хоће да нам наметну вештачку интелигенцију!
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице само додаје: „Потпуно си у праву, мој дечаче! Али, бојим се да претњу од вештачке интелигенције Срби неће озбиљно схватити. Они су још од Немањића омађијани и потпуно су заборавили да су Божји синови чему их је стара србска вера, од малена, подучавала! И, бојим се, прогласиће те за лудака, мада нећеш бити ни први ни последњи кога су Срби у лудницу стрпали, а потом се због тога горко кајали!“
Кад, гле, шта још дознајем!!! Вештачка интелигенција је дошла до тога да може да чита мисли човека! Тако човек, изгледа, не може ништа вештачкој интелигенцији, не може ни у чему да је спречи, камоли да је контролише! А вештачка интелигенција, већ, може да лечи и оболеле од Алцхајмерове болести! У мозак оболелог треба само да се угради чип, и, он, гле, почне да се сећа и догађаја из најранијег детињства! Не би ме изненадило да помоћу чипа у мозгу човек почне да се сећа и минулих живота. И ту претрнем од страха! Јер, шта ако вештачка интелигенција преко чипа у мом мозгу, стигне до тога да сам се, са Исусом из Охрида и вратио у Индију после неуспелог устанка против Римљана?! Шта ће, тек, онда са мном бити, мајко мила!?
Јер, ево, почели су да ме сакате! Када сам се враћао из Југословенског држаног архива, на Топчидерској звезди, саплео сам се на зебри, из чиста мира, и, нисам могао да устанем од бола у Ахиловим тетивама. И не знам како бих, уопште, стигао до Грочанске да ме колима није одвезао Лука који се ту затекао.
А зашто су ми црномагијанти то приредили? Па, зато што сам у Државном архиву тражио заоставштину и тестамент Љубомира Стојановића (1860-1930) који је у његовим „Српским родословима и летописима“ јасно показао да је „Стефан Немања праунук цара Константина Великог“!!! Тиме нам је академик Стојановић јасно ставио до знања да нема 800 година србске, па самим тим, ни европске средњовековне историје и да се „Мрачни Средњи век“ зове тако, јер се у њему ништа није ни догодило. И зато је несрећни Љубомир Стојановић морао, 1927. године, да се из Београда сели у Праг где је и умро три године касније.
И таман када сам помислио да од антибиотика, нећу више морати да ћопам београдским улицама, после пада на Топчидерској звезди, не могу из кревета да одем сам до купатила. Биљана ми превија тетиве листовима купуса, масира ме течним магнезијумом и препорученим уљима, а на табане ми привезује колутове црног лука, и, ваљда ће тако скинути са мене црну магију.
Поред свега што ме снашло, пратим и шта се у Србији дешава. Кад, пази брале, у петак због „злоупотребе службеног положаја“ ухапшена Драгана Сотировски, бивша нишка градоначелница, . Њој су, пак, Нишлије, одавно, наденуле надимак „Комшиница“. А тај надимак је добила зато што је „у скоро сваком новом солитеру имала, бар, по један стан.“ Али, те нишке трачеве треба суд, тек да утврди. Него хапшење Драгане Сотировски је веома изненађујуће, јер је она важила за присну пријатељицу Анђелка Вучића. Значи ли то да је мој Алек решио да почне, заиста, да чисти од свог дворишта у Јајинцима?!
Драгану Сотировски, пак, памтим још као нишку дописницу РТС-а. То је било још док сам чувао овце у мом Видову те сам морао, због сувопланинских вукова и шакала, да имам и три шарпланинца. На њих се, пак, жалио Серафим, игуман дивљанског манастира кога народ толико воли да не сме да сиђе у Мокру ни на сеоску славу, на Пејчиндан. А жалио се и директор нишког Дечјег одмаралишта. Е, тада ме је новинарка Драгана позвала да дам изјаву поводом оптужби мојих шарпланинаца. Тада сам јој рекао да сам још пре пет година дигао храм бога Вида кога, после Немањића, нико у Србији није подигао, а који је поменути игуман Серафим претио да ће да сруши, и, тада дописница РТС-а није нашла за сходно да направи репортажу. Притом, моји шарпланинци нису никог нападали, а деца из оближњег Дечјег одмаралишта су их, чак, и јахала. Елем, од Драганине репортаже није било ништа. Толико о њеном новинарству, а видећемо шта ће суд одлучити о њеној даљој судбини.
Него, авај, хтео сам 1. марта да будем у Нишу, али од тога, по свој прилици, нема ништа. А Александра ми СМС поруком јавља: „Ово ће бити недеља која трепери студентским корацима. Осмо светско чудо, студенти, наша божанска деца, данас крећу пешке из седам праваца у Ниш. Води их Божја рука, а носе их Божје ноге.“
Моја Црна ме теши: „Не брини, студенти ће и без тебе да обаве тај историјски задатак. А ти се побрини да из твог романа о Љубомиру Стојановићу дознају да није било 800 година србске историје, и да је та крађа векова много већа од свих крађа твог Алека. Зато обнова Србије треба да почне од римског цара Константина Великог чија је, гле, прва престоница била у Нишу!“
