Или; aко студенти туже Министарство здравља зато што није преко медија обавестило грађане да је у новогодишњој ноћи ваздух био десет пута загађенији од нормале, да ли ће због тога неко одговарати?
Не знам да ли и ове године да понављам као папагај да Божић нема никакве везе са оним Исусом из Назарета, а који, бајдвеј, није ни постојао, већ је измишљен на Никејском сабору захваљујући Јеврејима и Грцима, тачније балканским Хазарима? Да ли да понављам и то да је Божић дан после зимске краткодневице, када се рађа младо Сунце те се зато и пале бадњаци да би га бар мало загрејали? Тако да је 22. децембар у исто време и почетак Нове године. То је својевремено, доказао научно и велики србски „патријарх“ Милутин Миланковић, али га нису послушали ни у Константинопољу, ни у Ватикану, ваљда зато што је био Србин. А Срби су стар народ који се сећа и шта је било и пре 40.000 година. Међу Србима и данас преовладава нулта крвна група, а крв није вода тако да све памти и како неће знати шта је било ономад у Никеји. Али да не понављам како је Немања уз помоћ плаћеничке германске војске извршио геноцид у Рашки и на силу увео јудеохришћанство међу Србе.
Е том Немањи мој Алек дигао је споменик код старе железничке станице.
И тај Немања држи мач изнад главе те и данас прети Србима ако се случајно окрену против Ћивутина из Назарета.
Него, читам у листу„Данас“ да је, у новогодишњој ноћи, када смо се са студентима окупили на Студентском тргу, да је баш те ноћи ваздух био десет пута загађенији од дозвољене границе. Најопасније честице ПМ 2.5 нам додуше нарушавају здравље током целе године. Те честице су ситне, не можемо да их осетимо ни у носу, ни у устима, а веома лако улазе у крвоток и и стижу у све органе, нарочито у дисајне органе, а изазивају најшири спектар болести.
Е сад, ако је ваздух у новогодишњох ноћи био толико загађен, зашто нас телевизијски медији нису на то упозорили? Зашто се Министарство здравља није огласило? Зашто вест о еколошкој катастрофи није стигла у сваки дом? И зар нису могли бар новогодишњи прескупи ватромети да се одложе, поготову што је била густа магла, па се, баш нису добро ни видели? А све то осетио сам одмах у мојим чистим планинским плућима. У једном тренутку једва сам дисао и по глави је почела да ми се мота мрачна мисао. Да није мој Алек све ово изазвао да би казнио студенте који су се и за дочек Нове године држали свог бунта на Студентском тргу. Неко ће рећи, а зашто би угрозио здравље својих поклоника који су се због новогодишњег ватромета окупили око куле Београда на води? Ово могу да се запитају само наивни, јер у сваком рату колатерална штета је урачуната.
К.Г.Јунг,мој гуру из Швице иде корак даље: „По мени треба забранити не само употребу ватромета, већ и сваке пиротехнике, бучне петарде које грувају као топови, па и ове за децу. Јер петарде у деци развијају агресију и изазивају их да петарде за опкладу стављају у уста. А онда се чудимо када неко побије дванаест ученика у школи или уради нешто слично као на Цетињу.
А да одагнам од себе све те лоше мисли, а и да прочистим плућа од ПМ 2.5 честица, у понедељак по дивном сунчаном дану са Биљаном, из Грочанске запуцам на Аду Циганлију. Уживали смо на сунцу, као некада давно, седели у љуљашкама и пили еспресо и ракију. Онда прођемо „На крај света“, „Режисер“ и затворимо круг, притом и огладнимо. Него показаће се да је и шетња поред Аде била опасна пошто ПМ 2.5 делују и по сунчаном дану. Значи, застанемо, кад испред ресторана „Грин Мил“, тамо мало пре „Сансета“ на табли пише: „Јело дана; дрпано прасеће са пиреом и пребранац са пастрмком!“
И још испред ресторана смо се договорили; Биља ће узети пастрмку са пребранцем, а ја ћу дрпано прасеће са пиреом. Наравно, договорили смо се да свако сваком може да се трпа у тањир што смо радили и раније. Тако да ће ми тај ручак на Ади и по томе остати у сећању.
Предвече, вратили смо се у Грочанску. Пре спавања одгледао сам на силу „Актуелности“. Јер, како бре то да сваког дана за ове две и по године гине и по хиљаду украјинских војника, а баш ниједан руски војник. Трамп је недавно изјавио да је до сада погинуло шесто, па седамсто хиљада руских војника и није било никаквог демантија из Кремља.
Пре него што сам заспао, одједном почео сам да се тресем. У једном тренутку сав сам обамро, готово нисам знао за себе. Биља и Сашка су се узнемириле и готово целу ноћ провеле поред моје постеље кувајући ми чајеве, мерећи температуру и крвни притисак, а он је шетао, шетао, горе доле. Биља ми је навукла пелене, јер ако може мој Алек да се шета по Београду, зашто не бих и ја по кући, до тоалета и назад. После три дана сам дошао себи и, ево, исписујем моју колумницу.
А моја Црна ми на уво шапуће: „Треба да тужиш Министарство здравља што није јавно упозорило грађане на загађеност ваздуха ако увече у новогодишњој ноћи изађу на улице. Било да се окупе на Студентском тргу, било у Београду на води. И да се покрене истрага откуд толике количине тих ПМ 2.5 честица у ваздуху!?