Или; ако је Ђото осликао Исусово распеће у Студеници, да ли то онда значи да је Ренесанса почела у Србији?
Она будалетина Трамп не престаје, сваког дана, да се глупира. Тако је наумио да Палестинце из Газе пресели у Албанију. Али, Еди Рама се томе одлучно успротивио, па ме не би чудило, да сада, „амерички Горбачов“ предложи да несрећне Палестинце пресели у несрећну Србију, а на шта би мој несрећни Алек пристао. Мада је Мосад, још пре тридесетак година, ставио шапу на Србију у коју би требало да се преселе Јевреји ако избије нуклеарни рат између Израела и Ирана. У том случају, Србима би, ваљда, следила нова сеоба народа као у време Чарнојевића, а правац би, вероватно, опет био Украјина која је, већ, добрано, испражњена и уништена.
А грамзива будалетина из Овалног кабинета се, око Украјине, већ, офирала. У овај понедељак, Трамп је изјавио да је заинтересован за украјинске метале и ако их добије наставиће да помаже Зеленском у рату против Русије. Иначе, Кина је узвратила Трамповим царинама, па је зато он одложио увођење царина Канади и Мексику, а и Европској унији. Ето, Америка је, после сенилног Бајдена, добила лудака Трампа који ће ову каубојску творевину, коначно, упропастити, а ред би био да то доживимо!
У ову недељу, пак, била је Громница илити Сретење, стари србски родноверни празник који се славио у готово свим словенским земљама. Александра ме подсећа да је, и по Миланковићевом календару, 2. фебруар дан када се срећу зима и лето. Али, нисам нешто приметио да је Громница обележена, бар, у временским прогнозама, режимских и осталих телевизија. И ако, већ, Сава Немањић није измислио да је на тај дан, уместо мечке, Исус изашао из кумранске пећине где је изучавао кумранске списе, како се, бре, неко из СПЦ, до данас, није нечег сетио? Рецимо, да се, баш, на Громницу, баш на тај дан, Сава замонашио на Светој Гори, у том стецишту педера још из оних раних хришћанских времена! Како им је то промакло да Громницу прекрију неким измишљеним православним празником?!
И, тек, када Срби почну да славе Громницу биће то први знак да су се пробудили, опаметили и старој вери вратили. А дотле је свеједно ко ће владати Србијом; да ли мој уздрмани Алек или Бјела, „србски Зеленски“ који је, полупијан, у Новом Саду, једва, прочитао говор који су му написали.
Него, мене је, у овом ђавољем Београду стисла друга мука. Прво сам зарадио тежак бронхитис који сам запатио 31. децембра на Студентском тргу када су студенти немилосрдно засипани ПМ 2.5 честицама, а које су пале и на моја чиста сувопланинска плућа. Лечио сам се скоро месец дана, ишао на терапије у Завод за плућне болести у Прешевској, а давали су ми и неке антибиотике, а такво нешто нисам никад стављао у уста. И плућа су ми сада, наводно, у реду, али сам, брале, оћопавио! Крећем се као пребијена мачка, једва стигнем из Грочанске до сувих весала у оближњем паркићу. Страдале су ми тетиве, обе Ахилове пете! Лекари ми кажу да је то „нормално после узимања антибиотика“!? И бићу прост; савремена медицина, уз помоћ фармакомафије, делује по оној народној „сеци уши, крпи дупе“!
Питам лекаре; још колико ћу да ћопам? А они кажу да „код старијих особа то може да потраје месец два“! И, једва се уздржавам да не задавим голим рукама докторку која ми је антибиотик преписала!
Са Црвеног крста, такав ћопав, сав никакав, кренем тролом ка граду, у Академију наука и уметности да из њених архива дознам нешто више о академику Љубомиру Стојановићу (1860-1930), а који је проучавао средњовековне србске родослове и дошао, гле, до тога да је „Стефан Немања праунук цара Константина Великог те да нема 800 година србске средњовековне историје“!!!?? И ту нешто думам; онда нема ни „мрачног Средњег века“ у Европи те ће испасти да је Ренесанса почела у Србији на фрескама наших манастира.
У тролејбусу, преко пута мене, седи сликар Миленко Васић са супругом Данијелом Мршуљом Васић, такође сликарком. И испричам им до чега је дошао несрећни Љубомир Стојановић, а сликар Васић ће на то да ми каже како је Исусово распеће у Студеници осликао чувени Ђото те да је истоветно такво распеће, осликао и у цркви у италијанском граду Асизију. И, ту сам се, дословце, најежио! Јер, хвала Богу, имао сам прилику да видим оба Ђотова распећа Исусова. Слична су, Срби моји, као јаје јајету!
Него ту се поставља питање; откуд Сави Немањићу, на темену, иста тонзура као код Фрање Асишког!? Испада да је Фрања Асишки постригао и крстио Саву Немањића? Елем, није ли наш вајни свети Сава био фрањевац, а овамо, шатро, православац!?
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице, одушевљено, кличе: „Браво, браво, мој дечаче! Теби, заиста, мозгић ради као швајцарски сат! Повезати Ђотоа са Студеницом и Фрању Асишког са Савом Немањићем, и, притом, тврдити да је Ренесанса почела у Студеници, то може само неко за кога се, мирне душе, може рећи да је геније!“
Елем, као „ћопави геније“ почео сам да спроводим терапију Џингис Кана!? Не цокћите, молим вас! Од Жарета из Барајева добио сам комовицу у којој је девет лековитих трава. Сваког дана овим леком Џингис Кана мажем тетиве, Ахилове пете, које ми нису страдале од Парисових стрела, већ, од антибиотика. Притом ми и Биљана превија ноге листовима купуса и све то даје резултате. Али и даље ћопам док стигнем до сувих весала.
Моја Црна ме овако храбри: „Важно је да теби мозгић и даље савршено ради, мој ћопави геније! А шта вреди Доналду Трампу што не ћопа када му мозак не ради?“
