Или; ако су бесни сељаци на тракторима дочекали испред Скупштине новог министра пољопривреде, може ли, ускоро, доћи до масовније сељачке побуне и завођења ‘сеоског комунизма’ у Србији?
После оног дана када сам, на научном скупу у Пироту, а посвећеном Драгољубу Јовановићу говорио о „сељачком комунизму“, већ, сутрадан су сељаци са тракторима брундали испред Народне скупштине протестујући што је Мартиновић постављен за министра пољопривреде у новој влади Вучића, пардон, Вучевића.
А тај Јунгов синхроницитет, да се, у два дана, показује да за „сеоски комунизам“ има наде, даје ми снагу да се озбиљније позабавим овом идејом која је, на први поглед, утопијска. Али, ево, видимо да сељаке, полако, напушта стрпљење и да, сваког часа, може доћи до свеопште сељачке побуне, а коју би, дај Боже, подржала војска и помогла да у Србији завлада „сељачки комунизам“, и у коме не би било никаквих политичких странака, а земљу био водио Савет мудраца као што је то било у Платоновој држави…
Али, док то време не дође, ајде, да видимо; шта ћемо са Јеврејима који су се, преко сваке мере, распомамили? А како и да се толико не осиле када више од половине Американаца има израелско држављанство!? Наравно, да сви они нису јеврејског порекла, али јеврејски пасош је као нека диплома која ти омогућава да се бавиш успешно свакојаким послом. Јер, више пута сам рекао да Јевреји и нису толико народ колико су занат у коме је главна алатка – камата.
Зато они и дозвољавају себи да раде ово у Гази, да спроводе погром и геноцид над Палестинцима и да им нико ништа не може. Савет безбедности УН и све остале светске институције само су играчке у јеврејским рукама, и, није важно на ком положају се налази Блинкен, руски Јеврејин или Столтенберг који то није. Сви они, по команди „Каинових синова“ из дубоке државе раде за Јевреје. Јер, Јевреји су, јелда „најстарији народ на свету“, па су још и „изабрани од Бога“, па им се, ето, све може.
Али, да ли је, баш, тако?! По јеврејском календару смо у 5768. години, али смо зато, мој бато, по Старом србском календару у 7532. години! И, шта ћемо сад?! То знају и Јевреји са Харварда, и, страхујући од Ирана, журе да докажу да је Подунавље „ јеврејска прапостојбина и да је винчанска култура њихова“! Е, сад, Јевреји су као полудивља племена нагрнули на нас Винчанце, али су веома лоше прошли. Тако смо их разбили да се више нису никад саставили, све до 1948. године када им је дато парче палестинске земље, а где су се, данас, ево, разгоропадили. Али, у случају израелско-иранског рата, Мосад је, већ, направио план о пресељењу Јевреја у Србију! Тако да се, уз све наше муке, можемо и томе надати. Треба ли рећи да би то био крај ове, какве такве, србске државе? И, уместо да са ЕКСПО 2027 скочимо у будућност, може нам се десити да скочимо у јеврејско ропство. Мада, Јевреји су нас упропастили још на Никејском сабору када су нам потурили да је Исус, син дрводеље из Назарета, а Исус је био син Александра Великог који се вратио из Индије у намери да дигне устанак против Римљана и поврати очево царство. После неуспелог устанка Исус се вратио код оца Александра у Индију, а у Никеји је измишљено ускрснуће непостојећег Назарећанина.
А по нашој старој аријевској вери Ускрс се слави као дан када је из Космичког јајета настао свет. То ускрснуће, та космичка експлозија, тај Велики Прасак, био је силовит и ватрен и зато се јаја и фарбају у црвено, у боји космичке ватре. И зашто се Срби са тим офарбаним јајима туцају? Тиме опонашају тренутак када је Космичко јаје пролупало и из њега се испилио свемир. А то што та полупана јаја једемо, то само значи да хоћемо да се изједначимо, да се осилимо и ојачамо, да покажемо да смо једно са Свемиром. Све друге, то јест, јудеохришћанске приче о Ускрсу биле би смешне да нису јадне. Повезивати лажног Назарећанина са фарбањем ускршњих јаја је нешто најподлије што је смишљено за заглупљивање људског рода, па и Срба. А посебно је смешно што се датум православног Ускрс мења сваке године тако да, ове године, умало да се слави када и Ђурђевдан.
А ако нам Јевреји, ускоро, бану у Србију, можда нам укину и Ђурђевдан, можда ћемо почети да славимо Пасху.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице са мном се слаже: „И ја мислим да само ‘сеоски комунизам’ може да спаси Србију, не само од јеврејске инвазије, већ, и од неолиберализма. Ако нас Кина, у међувремену, не прогута. Јер, ко зна, можда, посетом Си Ђинпинга и, званично, постанемо кинеска провинција.“
И моја Црна тако мисли: „Ако и не дочекамо ‘сеоски комунизам’ о коме сањаш, и, ако и постанемо кинеска провинција, довољно је да славимо Ускрс као сламање Космичког јајета, па да нам нико ништа не може! Све да нам, колико сутра у Србију нагрну Јевреји!“