Или; ако Трампов зет дигне хотел на рушевинама Генералштаба у Немањиној, да ли је то онда све што Срби могу да очекују од његовог „златног доба“?
Ко о чему, почећу, опет, са честицама ПМ 2.5, са тим „невидљивим убицама“ који ми, умало, нису дошли главе када сам, у новогодишњој ноћи са студентима био на Студентском тргу, и, када је, гле, ваздух био десет пута загађенији од дозвољеног. И, како, баш, те ноћи да је честица ПМ 2.5 било толико у ваздуху!? Ни данас се не могу отети утиску да су ове „невидљиве убице“ бачене на студенте. Јер, оне су много ефикасније и то на дуже стазе од, рецимо, режимских „кобри“. А честица ПМ2.5 има пречник мањи од 2,5 микрометара, а што значи да је око три одсто пречника људске длаке и може се видети само кроз микроскоп! Због своје мале величине она дубоко улази у наша плућа, прескаче заштитну баријеру и завршава у нашем крвотоку одакле прави неповратну штету нашем организму.
Европска агенција за заштиту животне средине, у свом извештају бележи, чак 17.140 смрти у Србији у 2021. години, а које се приписују аерозагађењу. Ово значи да у Србији, од аерозагађења умире четири пута више људи него што је европски просек! Под притиском јавности кампање „За безопасан ваздух“, србска Влада усвојила је „Програм заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године“. Нажалост, две године касније, просечна годишња концентрација полутаната у Србији остаје непромењена. ПМ2.5, тај „невидљиви убица“ и даље хара и као да му држава у томе издашно помаже и усмерава га ка „непријатељима државе“.
И ако Србија ни ту, не може ништа добро да очекује од мог Алека, шта ова јадна земља може да очекује од непредвидивог силеџије Доналда Трампа? Ништа друго сем нова понижења! Јер, ево, његов зет градиће хотел на месту где је срушена зграда Генералштаба у Немањиној! А да дрскост буде још већа име хотела носиће Трампово име, име те неопеване будале по којој је, у прошли понедељак, чуј, почело „златно доба“, наравно, само за Америку. Наступиће, елем, „златно доба“ у коме ће један одсто најбогатијих на планети бити богатији још за 2.000 милијарди долара, а ми остали можемо само да и даље дувамо у прсте.
Али, није мој Алек једини који сматра да је избор Трампа за председника „историјски дан“, јер, авај, и многи Срби у то верују, па и ови што су 19. јануара пливали за Часни крст, притом, јадни верујући да је тог дана Јован Крститељ крстио непостојећег Исуса из Назарета, а који је измишљен на Никејском сабору.
А шта је, заправо, Богојављење? То је прва енергетска промена на узлазној путањи Земље у годишњем циклусу. Богојављење је староверски празник када почиње загревање воде која је зими хладнија од земље. Уочи Богојављења „отвара се небо“, па „све воде за тренутак застану“. Таква вода има „појачану заштитничку и чистилачку моћ“ и тада је, по нашој старој србској вери, Водокршће или Водокрес и тај догађај се слави 6. јануара по старом србском календару. Тада је, наиме, „највећа оптичка густина воде“, а што је у вези „са магнетним пољем Земље“.
О Богојављењу се, у древна србска пред јудеохришћанска времена, бацао крст од леда у воду који симболише Часни крст, јер од овог датума вода почиње да буде топлија како би достигла температуру за плодност у пролеће о равнодневици када „Сунце прелази на крсну страну“. Отуд је Богојављење „први наговештај победе над зимским Бесом“ и слави се „благосиљање воде“.
Е, сад пошто је овај староверски празник био дубоко укорењен у србском народу, немањићка јудеохришћанска црква није могла, тек тако, да га обрише из древног србског сећања. Зато је Сава Немањић староверски празник Богојављења поклопио јудеохришћанском причом по којој је Богојављење „откровење Бога сина оваплоћеног у Исусу Христу“. Цврц!
Елем, СПЦ никако да призна истину о Часном крсту те да је Часни крсти преузет из старе србске вере која је, бајдвеј, систематски и сурово уништавана. А та јудеохришћанска прича, за коју су се Немањићи ухватили као пијанци плота, шупља је са свих страна. Поменућу само то; ако је њихов Назарећанин крштен, тек у тридесетој години, значи ли то да пре тога није припадао никаквој вери, да је био безбожник? Али, јадни Срби, од Саве Немањића до данашњих дана, славе измишљеног Назарећанина и њему у част пливају за Богојављење.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице на ово се, овако, осврће: „Све док Срби славе Исуса из Назарета и њему у част пливају за Богојављење, они ће бити само овце за шишање и клање. А потпуно се слажем са тобом, мој дечаче, да је постојао један други Исус, син Александра Великог који се старе србске вере држао и када се вратио из Индије да поврати очево Царство од Римљана.“
Него, како Србе вратити старој вери?
Мој Жаре из Барајева ме убеђује да, данас, „само десет до петнаест одсто Срба има у себи стари аријевски ген, стари ДНК“ те да „свако ко говори србски и има србско име и презиме, не мора да значи да је Србин“. Јер, већ, „две хиљаде година Срби се, овде, мешају са балканским Хазарима, то јест, Јеврејима и Грцима, а да Турке и не помињемо“.
Смлаћен Жаретовом суровом причом, решим да одем, ту, у комшилук, у Брегалничку улицу, у Музеј Драже Михајловића, а у коме је, прошле недеље, отворен кафић „Чичин дом“. Ко велим, мора да имају неку добру ракију, а којом бих да се утешим. И, нисам се преварио! Пио сам шљивовицу коју је пекао кум Војислава, сина Дражиног. Али, ракија је лек кратког века, па ме, по повратку из Брегалничке, опет обузела аријевска сета због изумирања Срба.
А моја Црна ме, овако, теши: „Ако у истину о Часном крсту убедиш, бар Србе који ће остати испод оне Тарабићеве шљиве, онда сматрај да си твоју мисију обавио!“